Za zadovoljstvom želim da Vam iskažem svoje utiske o zvaničnoj poseti Republike Turske 2022. godine povodom obeležavanja godišnjice bitke na Čanakalama.

Zaista moram reći da su mi emocije povodom tog dogadjaja pomešane. Idu od radosti do tuge, oduševljenja do zadivljenosti.

Pre svega bi želeo da se zahvalim na pozivu i poseti koju su nam tada upriličili. Zaista je sve proteklo na visokom nivou organizovanosti, od zvaničnih poseta Velikom parlamentu Republike Turske, predsedničke biblioteke u Ankari pa do muzeja i ostalih zamenitosti.

Ipak najači utisak ostavljaju neverovatne činjenice rata, od broja nastradalih do ogromne želje za odbranu domovine.

Sigurno je bitka na Čanakalama u Turskoj, ključan period za formiranje moderne Turske države.

U ovom ratu učestvovali su i mnogi Bošnjaci, a među njima je bio i moj predak Ahmet aga, koji je bio zadužen za regrutaciju ljudi iz Sandžaka i Novog Pazara. On je regrutovao oko 15.000 ljudi iz Sandžaka koji su otišli dobrovoljno da se bore za očuvanje Turske države. Taj broj danas deluje neverovatan.

Za borce iz Tutin su zaduženi bili Sait Aga, i redzep aga Hamzagić.

Mnoge slike iz tog perioda svedoče o ovim ljudima i samim trenucima regrutacije.

Najveći utisak posete svakako je ostavila poseta samom mestu Čanakale. Vojni rovovi koji stoje do današnjih dana, a koji su bili poprište borbe naših predaka. Posetili smo i muzej posvećen ovom ratu.

Ta ogromna ljubav prema Republici Turskoj, koja je bila dovoljno velika da su mnogi Bošnjaci ostavili svoju porodicu i rizikovali svoj život za dobrobit Turske, je nešto što me svaki put fascinira. Za veliki broj Bošnjaka koji su tada otišli ne zna se ishod, mnogi su nastradali, deo preživalih je ostao u Turskoj da živi, a smo mali deo se vratio u Sandzak.

Do današnjeg dana se traga za potomcima prezivelih koji su danas integrisani u potpunosti u Tursku populaciju.

Zahvaljujući svojim precima, koji su rizikovali svoj život, mnogi od njih i stradali za Tursku državu, osećao sam se kao domaćin u ovoj zemlji a ne gost, kao neko ko hoda po svojoj domovini uspravno i sa ponosom.

Sa druge strane osetio sam tužnu emociju iz razloga zato što mladje generacije nisu upoznate sa mnogim činjenicama, sto se danas o tome mnogo ne govori, već gledaju Tursku kao turističku državu a ni sami ne znaju da je verovatno neki njihov predak stradao za odbranu Turske.

Mislim da bi trebali svi zajedno mnogo više raditi na prikazivanju pravih istorijskih činjenica i ne smemo zaboraviti doprinos Bošnjaka koji je bio ogroman u toj borbi.

Dr Sci Med Nedim Hamzagić